Како да чујеш 2 у салси: конга, клаве и четворонедељна вежба слуха

Скоро сви који се муче да играју On2 имају исти проблем: слушају певача. Вокална линија у салси фразира се око јаке добе, јединице, јер тамо падају хармонске промене. Ако ти је певач референца, тело ће ти брејковати на 1 ма колико пута учитељ рекао „два“.

Инструмент који поседује 2 је конга. У салса бенду конгеро свира понављајућу једнотактну фигуру која се зове тумбао (или марча). Кроз четири добе такта иде овако: тихо љуљање пета-прсти на 1, оштар, сув слеп на 2, још једно пета-прсти на 3, и два звонка отворена тона на 4 и на „и“ после 4. Два такта чине играчку осмицу, па слеп пада на 2 и 6, а отворени тонови на 4 и 8.

Изговори га. Основни тумбао у једном такту звучи отприлике: „ку-ту, ПА, ку-ту, тун-тун“. Меки парови „ку-ту“ су додири пета-прсти на 1 и 3, ПА је слеп на 2, а тун-тун је пар отворених тонова на 4. Понављај у круг и ПА пада на исто место у сваком такту. То ПА је твој брејк; тун-тун је твоја пауза.

На снимцима је слеп кратак, висок прасак, а отворени тонови су заобљене, звонке ноте које га прате. На подијуму са лошим звуком отворени тонови су често једини део удараљки који се још чује, и подједнако су корисни: ако је тун-тун на 4, слеп је био две добе раније. Научи да се ухватиш за било који од њих и можеш да играш On2 у сали у којој певача уопште не чујеш.

Проналажење слепа говори ти где је 2. Не говори ти где фраза почиње, па и даље можеш да играш прави тајминг на погрешној половини такта. Инструмент који то поправља је клаве, дрвени образац од пет удараца који лежи у основи све афрокубанске музике. Долази у два смера, 2-3 и 3-2, и сваки инструмент у бенду фразира се у односу на њега.

За играча је практична корист једноставна: страна клавеа са два ударца и страна са три ударца попуњавају по један такт, а аранжман, клавирски монтуно и ударци дувача сваки пут се разрешавају на истом такту. Кад чујеш који је такт који, јединица престаје да лута, а слеп на који брејкујеш увек је прави. Музичари проводе године на клавеу; играчима треба мапа, не теорија. Одакле су дошли клаве и конга и зашто су играчи Паладијума изабрали 2, испричано је у Рођење мамба.

Десет минута дневно. Без рада стопала до треће недеље. Овај редослед је битан: играчи који додају стопала пре него што је слух истрениран на сваком тренингу изнова граде погрешну навику.

1. Недеља 1, изолуј конгу. Изабери три нумере средњег темпа (Тито Пуенте, Еди Палмијери и Реј Барето имају их напретек). Слушај затворених очију и не ради ништа осим што тражиш конгу. Реци „ПА“ наглас сваки пут кад слеп прасне. То је све.
2. Недеља 2, пљескај на 2 и 6. Исте нумере. Пљескај на слеп. Затим броји осмицу наглас пљескајући само на „два“ и „шест“. Ако ти пљесак одлута на „један“, заустави нумеру, поново пронађи слеп, крени из почетка.
3. Недеља 3, додај основни корак, споро. Око 90 BPM. Играј основни корак On2 и говори „два“ и „шест“ наглас док брејкујеш. Реч, слеп и стопало треба да буду један догађај.
4. Недеља 4, пуни темпо и нова музика. Темпо журке (170 до 200 BPM) и нумере које никад ниси чуо. Тест је једноставан: можеш ли да нађеш 2 у првих осам тактова песме коју не знаш? Кад можеш, слух је истрениран.

Најлакши снимци за тренинг слуха су они где удараљке седе високо у миксу, а темпо је умерен. Класични њујоршки мамбо и Фанијин каталог из седамдесетих су идеални: конга је гласна, клаве је јасан и аранжмани дишу. Брза, тешко продуцирана модерна салса романтика крије конгу иза синтисајзера и погрешан је материјал за прву недељу, чак и ако то пушта твој локални DJ.

Ако данас играш On1 и хоћеш да пређеш, вежба слуха изнад је прва половина посла; друга половина је у Прелазак са On1 на On2.