Мамбо и салса: шта је заиста другачије

Људи питају „мамбо или салса?“ као да су то два плеса која се боре за исти подијум. То су два имена за различите тачке на једној линији. Мамбо је старија реч, и за музику и за плес. Салса је новија реч, скована као комерцијална етикета и потом прихваћена међу играчима. Кад њујоршки учитељ каже „предајем мамбо“, мисли на исти плес On2 који европски учитељ зове „Salsa On2“. Забуна је у речнику, не у техници.

Музички, мамбо је израстао из кубанског сона и дансона. Крајем тридесетих и током четрдесетих, слепи свирач треса Арсенио Родригез проширио је сон ансамбл у конхунто, ставио конгу у средиште звука и развукао монтуно, отворени, покретачки део на крају песме где бенд понавља а играчи се распламсају. Тај покретачки, перкусивни сон монтуно директни је предак онога што је тада названо мамбо. Перез Прадо је речи донео међународну славу из Мексико Ситија од 1948. надаље, са лименијом биг-бенд верзијом.

У Њујорку су три кућна бенда Palladium Ballroom-а, Мачито, Тито Пуенте и Тито Родригез, претворили мамбо у највећу латино плесну грозницу коју је град видео. Та ера, од 1948. до 1966, јесте она на коју сви мисле кад кажу „ера мамба“. Цела прича, са изворима, налази се у тексту Рођење мамба.

До почетка седамдесетих Паладијум је био затворен, а грозница мамба прошла, али музика није нигде отишла. Fania Records, њујоршкој кући иза Вилија Колона, Ектора Лавоа, Селије Круз и Рубена Бладеса, требала је реч да прода целу афрокубанску породицу, сон, гварачу, мамбо, ча-ча-ча, гвагванко, новој генерацији. „Салса“ је била та реч. Био је то маркетиншки кишобран, не нови жанр, и музичари тог времена су то гласно говорили.

Етикета се задржала јер је радила. У року од деценије салса је постала реч која се свуда користила за музику, а подијум је пратио музику. Играчи нису променили оно што раде; променило се име на омоту плоче.

Онако како се данас играју, не. Оба брејкују на 2 и 6 уз слеп конге, оба користе укорењен доњи део тела са меким коленима и мирне груди наслеђене од Паладијума, и оба деле исти речник крос-боди лидова, окрета и шајнова. Како то учитељи зову зависи од тога где су учили. Њујоршке лозе, нарочито оне блиске Едију Торесу, обично кажу мамбо. Сви остали кажу Salsa On2 или њујоршки стил. Прочитај стил Едија Тореса да видиш како је модерни систем кодификован.

Две праве разлике постоје, и оне су историјске пре него техничке. Прво, играчи из ере Паладијума често су бројали од брејка (2-3-4, 6-7-8), а водећи је брејковао напред на 2, док модерни On2 броји 1-2-3, 5-6-7, а водећи брејкује назад. Друго, студији за стандардне плесове предају такмичарски „мамбо“ из програма American Rhythm који дели брејк на 2, али има свој оквир, стил и правила, и сасвим је друга животиња од друштвеног плеса. Ако је неко учио мамбо у студију за стандардне плесове, вероватно мисли на то.

Ту живе праве разлике, и то су разлике у тајмингу и геометрији, не у имену. Salsa On1 (LA стил) брејкује на 1 и 5, игра се у слоту и одрасла је у Лос Анђелесу деведесетих. Кубанска салса (касино) игра се у кругу, партнери круже један око другог, брејкује на 1 или на 3 у зависности од региона и има свој речник. Salsa On2 је линеарни, слотовски њујоршки плес са брејком на 2 који потиче од мамба. Ако бираш шта да учиш, Salsa On1 наспрам Salsa On2 излаже све за и против.

• Читање описа часа. „Mambo“, „NY Mambo“, „Mambo On2“ и „Salsa On2“ су исти час. „Ballroom Mambo“ није. „Салса“ без додатка ван Њујорка обично значи On1.
• Читање DJ сета. Песма из 1955. која се зове мамбо и песма из 1978. која се зове салса могу се одиграти идентично. Тајминг који користиш зависи од играча, не од етикете на плочи.
• Разговор са музичарима. Музичари често не воле реч салса и радије кажу конкретан жанр: сон, гварача, мамбо, ча-ча-ча. Познавање разлике знак је поштовања.

The Mambo Guild намерно носи старију реч. Плес који се овде предаје јесте лоза Паладијума, кодификована од Едија Тореса, играна уз оно како год је DJ назвао. Чланови који желе пуну генеалогију имају курс историје салсе, двадесет модула од кубанских корена до ере Fanije.