Твоја прва Salsa журка: шта да очекујеш, шта да понесеш, како да позовеш

Скоро сигурно јесте. Журке су за сваки ниво, не само за напредне плесаче. Ако знаш основни корак, то је довољно, а и ако не знаш, можеш да одеш као у клуб са друштвом: да уживаш у музици, гледаш и замолиш некога да ти покаже основе. Плесачи воле да помажу новима, јер је свако од њих некад био нов.

Највише се људи брину да ће покупити лоше навике. За то служе часови: настави да их похађаш и пусти учитеље да поправљају детаље. Али кораци које научиш на часу постају твој плес тек на подијуму журке. На часу учиш речи; на журци учиш да говориш. Једном или два пута недељно је добар ритам.

Instagram и Facebook су најлакша места за тражење. Укуцај свој град, а после њега „salsa social“ или „salsa night“, и запрати странице и организаторе који се појаве. У већим градовима нешто се дешава скоро сваке вечери у недељи.

Нису све журке исте. Неке вечери су On2, њујоршки mambo. Неке су On1. Неке нагињу кубанској Salsi, са casinom и ruedom. Многе су мешовите, а врло често вече меша Salsu и bachatu, понекад са kizombom у другој сали. Опис догађаја обично каже шта је у питању, а ако не каже, пиши организатору и питај који стил пуштају, у ком односу Salsu и bachatu и да ли је вече погодно за почетнике. Ако ти је On2 још увек ново, најлакше је да почнеш на вечери у свом тајмингу.

Други одличан извор је твоја плесна школа. Многе школе организују своје журке или једном недељно воде полазнике да играју. Ако твоја то не ради, питај учитеља које вечери препоручује, или окупи две-три особе из групе и идите заједно. Кад дођете као мала група, нестане скоро сва трема, а прва три-четири плеса су ти загарантована.

Ципеле су битније од свега другог што носиш. Правило је ђон од велура: велур ти омогућава да се окрећеш и клизиш, а да не проклизаш и не залепиш се. Први пар плесних ципела са ђоном од велура кошта на интернету око тридесет до четрдесет долара или евра и обично траје отприлике пола године. Патике су такође у реду, само да ђон није од гуме: гума се хвата за дрвени под, па окрети оптерећују колена и чланке. Велур и кожа дају баш онолико приањања колико треба. Партнерке, Salsa штикле изгледају прелепо, али понесите удобне патике за пресвлачење.

Обуци нешто што дише. Поједи нешто пре изласка, не велики оброк, али довољно да ти енергија не нестане после сат времена, и истуширај се ако можеш. Не претеруј с парфемом, а партнерке са дугом косом нека је вежу док окрети не буду под контролом.

Већина журки почиње кратким часом, и ако тек почињеш, то је тренутак да дођеш. Опуштено је, час је обично урачунат у цену, а партнери се ротирају, па пре него што журка и почне одиграш са десет људи и научиш имена неких од њих. Они постају твоја прва позната лица те вечери.

Очекуј да подијум одмах после часа буде скоро празан. То је нормално: већина људи долази отприлике три сата пре краја, што на журци радним даном значи око девет или десет увече, а обична журка се обично завршава око један или два после поноћи, зависно од тога где живиш. Искористи тихи сат. На празном подијуму најлакше је играти, и нико те не гледа. Сви су превише заузети тремом због сопственог плеса.

Приђи особи, погледај је у очи, насмеши се, питај „Хоћеш ли да играмо?“ и пружи руку, са дланом нагоре, да је прихвати ако жели. Никад не хватај за руку и не вуци никога на подијум. Партнерке, позивајте и ви. То је сасвим нормално, већина људи обожава да буде позвана, а на почетку ти највише треба број одиграних плесова.

Одлазак без друштва једна је од најбољих ствари које можеш да урадиш за свој плес, јер немаш иза кога да се сакријеш. И са друштвом је забавно, а први плес са пријатељем добро је загревање. Само пази да ти друштво буде одскочна даска, а не скровиште.

• Увек можеш да кажеш не. Никоме не дугујеш ни плес ни објашњење. Кратак, љубазан разлог помаже, посебно са почетницима: „Сад одмарам, хајде да играмо касније.“ Ако то кажеш, држи се тога и немој да одеш да играш са неким другим на следећу песму.
• Кад неко пређе границу, стани. Хватање уместо пружене руке, привлачење ближе кад тражиш размак, руке тамо где им није место, коментари од којих ти је непријатно, неприхватање одбијања: то је једини пут кад не завршаваш песму. Захвали се, удаљи се и реци организатору, особљу, DJ-у или учитељу којег знаш.
• Кад тебе одбију, то скоро никад није лично. Друга особа је можда уморна, жедна, чека пријатеља или јој се не игра баш та песма. Насмеши се и позови неког другог. Једно не је само једна песма.
• Реци да почетницима и новим лицима. Љубазан, забаван плес са искуснијим плесачем је начин на који се почетници заљубе у плес, а искусног плесача учи да се повеже кроз музику, а не кроз фигуре.

Правило број један на пуном подијуму је једноставно: не ударај људе. Прилагоди величину фигура и стилизовања простору који стварно имаш. Парови у истом делу подијума обично постављају своје линије у истом смеру, па се уклопи са њима. Партнери који воде виде подијум испред себе, па чувају партнерку; партнерке држе рад стопала збијеним и контролишу замах. Ако некога закачиш, кратко се извини и настави.

Почни сваки плес са мало размака и отвореним држањем. Било који од двоје партнера може да понуди више блискости, а одлучује онај ко жели више размака. Никад не изводи пад уназад или трик без најаве, а партнерке могу једноставно да не уђу у пад који не желе. Никад не подучавај на подијуму журке, осим ако те неко не замоли за савет. Заврши песму и захвали се. Цело вече обрађено је модул по модул у Social Night Guide, укључујући распоређивање снаге и твој први фестивал.